Osnove bezbednosti [Basics of security]
Keywords:
bezbednost, osnove bezbednosti, sektori bezbednosti, nivoi bezbednosti, bezbednosni izazovi, bezbednosni rizici, bezbednosne pretnje, ugrožavanje bezbednosti, koncept bezbednosti, objekti bezbednostiSynopsis
Istorija ljudske civilizacije je puna dokaza da je bezbednost jedan od najstarijih i najvažnijih društvenih fenomena i da su ljudi o njoj razmišljali i raspravljali od trenutka kada su postali svesni svog mesta i položaja u prirodi do današnjih dana, kada su okolnosti življenja mnogo složeniji. Shodno porastu značaja njenih fenomenoloških i institucionalnih aspekata, počeci naučnog interesovanja za bezbednost takođe su zabeležni daleko u prošlosti. Danas, u okolnostima ubrzanog tehnološkog razvoja sveta, broj i karakter bezbednosnih izazova, rizika i pretnji su doveli do struktuiranja bezbednosti na sektore i nivoe, čiji pojedinačni značaj je toliko veliki da se na njima u okviru studija bezbednosti razvijaju brojne bezbednosne poddiscipline. Uzimajući u obzir kompleksnost suštine i njenog stvarnog značenja, bezbednost se mora razmatrati i kao funkcija, i kao organizacija i kao stanje, pri čemu svaki od ovih elemenata čini celinu za sebe.
Početna naučna saznanja o bezbednosti u sistemu obrazovanja se usvajaju kroz nastavni predmet Osnove bezbednosti, za čijim izučavanjem postoji potreba ne samo u okviru društveno-humanističkih nauka, već i u studijskim programima visokoškolskih ustanova drugih obrazovno-naučnih polja.
Udžbenik Osnove bezbednosti, koji ovde predstavljamo, namenjen je izvođenju nastave na osnovnim akademskim studijama Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, a može poslužiti i kao pomoćno nastavno štivo na drugim fakultetima na kojima se izučava nastavna materija koja je njime obuhvaćena, te kao osnovno i/ili pomoćno nastavno sredstvo na odgovarajućim specijalističkim kursevima.
Prilikom izrade udžbenika, autori su imali u vidu specifičnost silabusa ovog nastavnog predmeta, koji je formiran uz uvažavanje činjenice da je namenjen studentkinjama i studentima prava, koji će se kroz pravnu profesiju neminovno susretati sa problematikom bezbednosnog sektora. Oslanjanjući se na svoje dugogodišnje praktično iskustvo u sektoru bezbednosti, kao i na svoj prethodni naučno-istraživački rad u ovoj oblasti, autori su uložili trud da obrađene teme stave u kontekst savremenih događaja i pogleda na osnovne bezbednosne probleme koji prožimaju sve sektore i nivoe bezbednosti.
Izdavač/Publisher: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe / Faculty of Law for Commerce and Judiciary
Originalni jezik/Original Language: Srpski/Serbian
Broj strana/Number of Pages: 222
ISBN 978–86–86121–60–8
DOI: https://doi.org/10.51738/k2zq6943
Citiranje/Cite (APA): Bjelajac, Ž., Marković, D. (2024). Osnove bezbednosti. Novi Sad: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Naučna polja/Scientific areas: Bezbednost
Downloads
Download data is not yet available.
References
Adaković, F. (2013). Nacionalna sigurnost u kurikulumu sastavnica zagrebačkog sveučilišta. [Diplomski rad, Sveučilište u Zagrebu: Filozofski fakultet, Odsjek za sociologiju; odsjek za pegaogiju].
Agnew, J. (1994). The territorial trap: The geographical assumptions of international relations theory. Review of International Political Economy, 1(1), 53-80.
Al Jazeera. (2013, 22. avgust). Afrički imigranti žrtve trgovaca ljudima. http://balkans.aljazeera.net/vijesti/africki-imigranti-zrtve-trgovaca-ljudima
Al Jazeera. (2014, 11. mart). Lokerbie – Šta se stvarno dogodilo. https://balkans.aljazeera.net/videos/2014/3/11/lockerbie-sta-se-stvarno-dogodilo
Anderson, B. (1991). Imagined comunities: Reflections on the origin and spread of nationalism [Zamišljene zajednice: razmišljanja o poreklu i širenju nacionalizma]. Verso.
Angus Young. (2010, November 5). Da li je bezbednost države važnija od prava pojedinca? Angus Young.
Ashley, R. K. (1984). The poverty of neorelaism [Siromaštvo neorealizma]. International Organization, 38(2), 225–286.
Bajagić, M. (2007). Osnovi bezbednosti. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
Baldwin, D. A. (1997). The concept of security [Koncept bezbednosti]. Review of International Studies, 23(1), 5–26.
Barnett, J. (2001). The meaning of environmental security: Ecological politics and policy in the new security era. Zed Books.
Bjelajac, Ž. (2012). Pojedini aspekti politike Evropske unije u oblasti ekologije i energetske bezbednosti. U M. Dukić Mijatović (Ur.), Savrmene tendencije u razvoju pravnih sistema država u regionu (str. 462–479). Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Bjelajac, Ž. (2013). Organizovani kriminalitet – Imperija zla. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Bjelajac, Ž. (2014). Trgovina ljudima – Zločin protiv čovečnosti. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Bjelajac, Ž. (2015). Politika suzbijanja kriminaliteta. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Bjelajac, Ž. (2016). Evolucija različitih pristupa u studijama bezbednosti. Kultura polisa, 13(30), 221–248.
Bjelajac, Ž. (2017a). Bezbednosna kultura – Umeće življenja. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Bjelajac, Ž. (2017b). Destruktivne sekte kao latentni izvor ugrožavanja bezbednosti. Kultura polisa, 14(32), 151–170.
Bjelajac, Ž. (2017c). Prevencija pojava ugrožavanja bezbednosti sa osvrtom na obaveštajne i bezbednosne službe kao nosioce funkcija bezbednosti. Kultura polisa, 14(1), 9–20.
Bjelajac, Ž., & Dragojlović, J. (2017). Migrantska kriza kao izvor ugrožavanja regionalne i globalne bezbednosti. Kultura polisa, 14(2), 161–171.
Bjelajac, Ž., & Filipović, A. M. (2020). Lack of security culture in facing the Covid-19 pandemic. Kultura polisa, 17(42), 383–399.
Bjelajac, Ž., & Matijašević, J. (2012). A potential treath to energy security by expansion of modern forms of terrorism [Potencijalna pretnja energetskoj bezbednosti ekspanzijom savremenih oblika terorizma]. In M. Antevski and D. Vesić (Eds.), Energy security of Europe: The position of Serbia (pp. 413–431). Institute of International Politics and Economics in Belgrade.
Bjelajac, Ž., & Zirojević, M. (2014). Bezbednosna kultura u eri globalizacije. Kultura polisa, 11(23), 77–99.
Bjelajac, Ž, Dašić, D., & Spasović, M. (2011). Ekološka politika EU i njen krivično-pravni okvir. Međunarodni problemi, 63(4), 567–582.
Bjelajac, Ž., Dukić-Mijatović, M., & Dragojlović, J. (2017). Food safety as one of the main safety preoccupations of a modern of Agriculture, 64(1), 191–204.
Bjelajac, Ž., Matijašević, J., & Dimitrijević, D. (2012). Značaj uspostavljanja međunarodnih standarda u suzbijanju visokotehnološkog kriminala. Međunarodna politika, 63(1146), 66–85.
Bjelajac, Ž., Počuča, M., & Dukić Mijatović, M. (2006). Industrial accident as a source of jeoparadising the safety of people and environment with a special review of the case study ‘Accident in the middle section in the Danube river’ [Industrijski udes kao izvor ugrožavanja bezbednosti ljudi i životne sredine sa posebnim osvrtom na studiju slučaja „Nezgoda na srednjem delu Dunava“]. Journal of Environmental Protection and Ecology, 14(1), 35–48.
Bjelajac, Ž. Počuča, M, & Marković, M. (2012). Politika EU u oblasti zaštite životne sredine s osvrtom na krivično-pravne aspekte i ulogu porodice u razvoju ekološke svesti. Strani pravni život, 56(3), 525–543.
Bjelajac, Ž., Počuča, M., & Dukić–Mijatović, M. (2013). Industrial accident as a source of jeopardising the safety of people and environment with a special review of the case study ’Accident in the middle section of the Danube river’. Journal of Environmental Protection and Ecology, 14(1), 35–49.
Brodnjak, V. (1993). Razlikovni rječnik srpskog i hrvatskog jezika. Školske novine.
Buzan, B. (1983). People, states and fear: The national security problem in international relations [Narod, države i strah: Problem nacionalne bezbednosti u međunarodnim odnosima]. Cambridge University Press.
Buzan, B. (2008). People, states, and fear: An agenda for international security studies in the Post-Cold War era (2nd ed.) [Narod, države i strah: Agenda za međunarodne studije bezbednosti u eri posle Hladnog rata]. Harvester Wheatsheaf. (Original work published 1991).
Buzan, B. (2012). How regions were made, and the legacies for world politics: An English school reconnaissance [Kako su nastali regioni i nasleđe svetske politike: Izviđanje Engleske škole]. In T. V. Paul (Ed.), International relations theory and regional transformation (pp. 22–48). Cambridge Univeristy Press.
Buzan, B., & Weaver, O. (2003). Regions and powers: The structure of international security [Regioni i moći: struktura međunarodne bezbednosti]. Cambridge University Press.
Buzan, B., Weaver, O., & de Wilde, J. (1998). Security: A new framework for analysis. Lynne Rienner Publishers.
Cable, V. (1995). What is international economic security. International Affairs, 71(2). 305–324.
Castle, A. (1997). Transnational Organized Crime and International Security. Working paper No. 19. Vancouver: Institute of International Relations – The University of British Columbia. https://www.files.ethz.ch/isn/46409/WP19.pdf
Collins, A. (Ur.). (2010). Savremene sigurnosne studije. Politička kultura, Centar za međunarodne i sigurnosne studije Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu.
Chalecki, E. L. (2002). Environment and security: A case study of climate change. Oakland: Pacific Institute for Studies in Development.
Dadalos. (n.d.). https://www.dadalos-d.org/globalisierung/grundkurs_2.htm
De Tocqueville, A. (2002). Democracy in America (H. Reeve, Trans.). A Penn State Electronic Classics Series Publication. http://seas3.elte.hu/coursematerial/LojkoMiklos/Alexis-de-Tocqueville-Democracy-in-America.pdf
Despotović, Lj. (2010). Politički mitovi i ideologije. Kairos.
Despotović, Lj. (2022). Politika na razmeđu vlasti i moći: uvod u nauku o politici. Nacional.
Dimitrijević, V. (2003). Bezbednost i politička zajednica. U M. Hadžić (Ur.), Reforma sektora bezbednosti (str. 28–43). Beograd: Centar za civilno vojne odnose, G17 Institut.
Dimitrijević, V., & Stojanović, R. (1988). Međunarodni odnosi – osnovi opšte teorije. Univerzitet u Beogradu: Pravni fakultet.
Dorrien, G. (2002). Berger: theology and sociology. In L. Woodhead, P. Heelas, and D. Martin (Eds.), Peter Berger and the Study of religion (pp. 26–40). Routledge.
Dragišić, Z. (2011). Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.
Dragišić, Z., Dragaš, O., & Hadžić, D. (2013). Ljudska prava i ljudska bezbednost. Teme, 37(4), 1655–1667.
Dragojlović, J., & Jovanović, M. (2016). Migrantska kriza – bezbednosni izazovi, rizici i pretnje. Kultura polisa, 13(30), 61–70.
Durkheim, E. (2008). Elementarni oblici religijskog života (A. Mimica, trans.). Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko sociološko društvo.
Đorđević, D. B. (2002). Sociološka tipologija verskih zajednica. U V. Jerotić, Đ. Koruga i D. Raković (Ur.), Nauka, religija i društvo. Beograd: Bogoslovski fakultet SPC i Ministarstvo vera Vlade Republike Srbije.
Ejdus, F. (2012). Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi. Službeni glasnik i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
European Commission. (2015). The European Agenda on Security [Evropska agenda o bezbednosti]. COM(2015) final, Strasbourg, 28 April 2015.
European Parliament resolution [EPR] of 11 June 2013 on organised crime, corruption, and money laundering: recommendations on action and initiatives to be taken (interim report), European Parliament (2012/2117(INI)), OJ C 65, 19.2.2016, p. 16–40.
Evropska komisija. (2014). Horizon 2020 – Okvirni program EU za istraživanja i inovacije. Ured za publikacije Evropske unije. https://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/sites/horizon2020/files/ H2020_HR_KI0213413HRN.pdf
Evropski sud za ljudska prava [ESLJP]. (2021). Konvencija o ljudskim pravima, sa izmenama previđenim Protokolima 11, 14 i 15 i Protokolima 1, 4, 6, 7, 12, 13 i 16.
https://echr.coe.int/Documents/Convention_SRP.pdf
Fakultet zaštite na radu. (2011). Socijalna bezbednost i indikatori socijalne bezbednosti [PowerPoint prezentacija]. Univerzitet u Nišu: Fakultet zaštite na radu.
Gaćinović, R. (2007). Klasifikacija bezbednosti. Nauka, bezbednost, policija, 12(2), 3–26.
Gavran, I. (1994). Mladi i novi religijski pokreti. Psihopedagoški čimbenici. Kateheza, 16(4), 279–287, kako je citirano u Bjelajac (2017b), str. 159.
Gentile, E. (2007). Le religioni della politica. Fra democrazie e totalitarismi (2° edizione) [Religije politike. Između demokratija i totalitarizama]. Laterza & Figli.
Giorgini, G. (Pr.). (1996). Srpsko-italijanski i italijansko-srpski. I.P. JRJ.
Griffith, R. T. H. (Tr.). (1986). The hymns of the Rigveda (2nd eition). Kotagiri/Nilgiri. http://www.sanskritweb.net/rigveda/ griffith.pdf
Hejvud, E. (2005). Političke ideologije: uvod. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Hobbes, T. (2004). Levijatan. Naklada Jesenski i Turk.
Hough, P. (2004). Understanding global security [Razumevanje globalne bezbednosti]. Routledge.
ICRC. (1980). How is the term ‘armed conflict’ defined in International Humanitarian Law [Kako je pojam „oružani sukob“ definisan u međunarodnom humanitarnom pravu]? Opinion Paper. International Committee of the Red Cross (ICRC).
Ilić, P. (2011). Semantičko-leksikografski aspekti pojma bezbednosti. Vojno delo, 63(3), 85–99.
Ilić, P. (2012). O definisanju i definicijama nacionalne bezbednosti. Vojno delo, 64(2), 123–138.
Ilić, P. (2013). Bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, ili činioci ugrožavanja bezbednosti. Pravne teme, 1(2), 32–51.
Ilić-Gasmi, G. (2004). Reforme Evropske unije – Institucionalni aspekti. IGP Prometej.
Ivanović, A. (2012). Teorije bezbednosti. Univrzitetska misao, 11, 49–87.
Jenkins, J. P. (n.d.). Terrorism. Britannica.
https://www.britannica.com/topic/terrorism.
Jovanović, S. A., & saradnici. (2007). Savremeni srpsko-francuski rečnik (treće izdanje). Prosveta.
Kekić, D. (2004). Kultura bezbednosti u savremenim shvatanjima bezbednosti. Međunarodni problemi, LVI(2–3). Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
Kirin, S., Sedmak, A., Mitrović, R., Stanojević, P., & Iliđ, Đ. (2012). SAF€RA – Evropski projekat industrijske bezbednosti. Structural Integrity and Life, 11(3), 181–184.
Lipovac, M., & Glušac, L. (2011). Perspektive koncepta ljudske bezbednosti. Kultura polisa, 8(16), 57–76.
Loma, A. (2010). Mali ilustrovani rečnik pojmova iz istorije religija [Interno]. Univerzitet u Beogradu: Filozofski fakultet.
Luis, S. A. (2015). De territorios, límites, bordes y fronteras: una conceptualización para abordar conflictos sociales. Revista de Estudios Sociales, 53, 175-179.
https://doi.org/10.7440/res53.2015.14
Luković, Z. (2000). Verske sekte – Priručnik za samoodbranu (3. izmenjeno i dopunjeno izdanje). Draganić, kako je citirano u Bjelajac (2017b), str. 158.
Macanović, N., & Kuprešanin, J. (2014). Zaštita mladih od uticaja destruktivnih sekti. Defendologija, 1(35), 37–47.
Mandil, C. (2008, April 24). Energy, security and the European Union [Proposal for the French Presidency].
http://www.premier_ministre.gouv.fr./IMG/pdf /08 _1005_Rapport_ an_Premier_ministre_final_Eng.pdf/
Mandić, D. (2021, 24. jun). Srbija, Kosovo i mafija. Vreme.
Marinković, N. (2007). Zamisao globalne bezbednosti – sa ili bez nacionalne. Bezbednost, 49(4), 58–69.
Marković, D. M. (2016). Bezbednosni izazovi, rizici i pretnje ilegalnih migracija [Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti].
Marković, D. M. (2019). Totalitarianism as a Religious Phenomenon [Totalitarizam kao religiozni fenomen]. Nauka i društvo, X(2), 5–20.
Marković, D. M. (2020). Understanding religion in the writings of early sociologists [Razumevanje religije u radovima ranih sociologa]. Nauka i društvo, VII(2), 30–46.
Marković, D. M. (2022a). Bezbednosno-kriminološki aspekti iregularnih migracija. Nauka i društvo.
Marković, D. M. (2022b). Lithium Exploitation in Rift Between Economic and Environmental Security. In E. Stojić Karanović & K. Ristić (Eds.), Perspectives of Sustainable Development and Security: Globally and Locally. (pp. 165–182). International Scientific Forum “Danube – River of Cooperation”.
Marković, D. M., & Barjaktarović, D. V. (2021). Climate Crisis and the Right to Healthy Environment [Klimatska kriza i pravo na zdravu životnu sredinu]. In K. Ristić & E. Stojić Karanović (Eds.), Perspectives of Sustainable Development, Climate Change and Health – Globally and Locally (pp. 138–166). International Scientific Forum “Danube – River of Cooperation”.
Marković, D., & Marković, D. (2015a). Generatori netolerancije – teizam, ateizam i antiteizam. U J. Ćirić, V. Džomić, & M. Jevtić (Pr.), Religija – politika – pravo (str. 413–433). Institut za uporedno pravo, Centar za proučavanje religije i vrsku toleranciju Cetinje, Mitropolija Crnogorsko-primorska.
Marković, D., & Marković, D. (2015b). Potencijalni izazovi i rizici iregularnih migracija po Evropu. U M. Zirojević & V. Ćorić (Ur.), Četrdeset godina od potpisivanja Helsinškog završnog akta – Forty years since the signing of the Helsinki Final Act. (str. 285–306). Institut za uporedno pravo, Intermex.
Marković, D. M., & Spaić, I. (2021). Globalizacija organizovanog kriminaliteta i transformacija u moćnu ekonomsku i oružanu silu. Kultura polisa, 18(2), 39–50.
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.2p.1.03
Marković, D. M., & Zirojević, M. (2020). Irregular migration as latent threat to the Western Balkans security [Iregularne migracije kao latentna pretnja bezbednosti Zapadnog Balkana]. Nauka i društvo, 12(1), 36–59.
Marković, D. M., Zirojević, M. T., & Ivanović, Z. (2023). Aspects of the interaction between religiosity and criminal behaviour [Aspekti interakcije između religioznosti i kriminalnog ponašanja]. Revista Universitaria de Sociologie, 9(2), 168–177.
Martin, N. (2016, 30. Mart). Kako se promenio terorizam u Evropi. DW [Online].
https://www.dw.com/sr/kako-se-promenio-terorizam-u-evropi/a-19151243
Matijašević, J., & Bjelajac, Ž. (2013). Značaj usaglašavanja zajedničkih strategija Republike Srbije sa državama Jugoistočne Evrope u oblasti sprečavanja ilegalnih migracija i krijumčarenja ljudi. U D. Đukanović i V. Trapara (Ur.), Srbija u Jugoistočnoj Evropi. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
May, C. (2017). Transnational Crime and the Developing World [Transnacionalni kriminal i svet u razvoju]. Global Financial Integrity. https://gfintegrity.org/report/transnational-crime-and-the-developing-world/
McSweeney, B. (1996). Identity and security: Buzan and the Copenhagen school [Identitet i bezbednost: Buzan i Kopenhaška škola]. Review of International Studies, 22(1), 81–93.
Mijalković, S. (2011). Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
Mijalković, S., & Milošević, G. (2011). Korelacije ekonomske, korporativne i nacionalne bezbednosti. Megatrend revija, 8(2), 479–496.
Mijalkovski, M. (2008). Komplementarost ljudske, nacionalne i kolektivne bezbednosti. Vojno delo, LX(2), 108–127.
Mijalkovski, M., & Đorđević, I. (2010). Neuhvatljivost nacionalne moći. Službeni glasnik.
Milašinović, R. (2002). Osnovna obeležja društvenih konflikata. Zbornik radova (str. 77–90). Univerzitet u Beogradu: Fakultet civilne odbrane.
Milosavljević, B. (2014). Prilog teorijskopravnom određenju pojma bezbeednosti. Pravni zapisi, V(1), 95–119.
Milošević, M. (2001). Sistem državne bezbednosti. Beograd: Policijska akademija.
Mitrović, D. (2009). Međunarodna politička ekonomija. Čigoja.
Navari, C. (2013). Liberalism [Liberalizam]. In P. Williams (Ed.), Security studies an introduction (pp. 32–47). Routledge.
NIST – National Institute of Standards and Technology. (2012). Guide for conduicting risk assessments – Information security [Vodič za sprovođenje procene rizika – bezbednost informacija]. NIST Special Publication 800-300 Revision 1. U.S. Department of Commerce.
Nye, J. S. (2003). Understanding global conflict and cooperation: An introduction to theory and history [Razumevanje globalnog sukoba i saradnje: Uvod u teoriju i istoriju] (4th edition). Longman.
Orlić, D. (2004). Pojmovno određenje izazova, rizika i pretnji u procesu preoblikovanja međunarodne bezbednosti. Vojno delo, LVI(3), 76–93.
Oxford English-Serbian Student's Dictionary [OESSD]. (2006). Oxford University Press.
Paul, T. V. (2012). Regional transformation in international relations [Regionalna transformacija u međunarodnim odnosima]. In T. V. Paul (Ed.), International relations theory and regional transformation (pp. 3–21). Cambridge Univeristy Press.
Panić, B. (2009). Socijetalna bezbednost – bezbednost i identitet. Bezbednost Zapadnog Balkana, IV(1), 29–39.
Pavlović, Z., Bjelajac, Ž., & Spalević, Ž. (2011). Energy security as abasis for affirmation of environmental policy of the European Union. Review of International Affairs, 62(1144), 78–96.
Peoples, C., & Vaughan-Williams, N. (2010). Critical security studies: An introduction [Kritičke studije bezbednosti: Uvod]. Routledge.
Permanent Council Decision No. 557/Rev.1: OSCE Action plan to combat trafficking in human beings, 7 July 2005.
Pham, J. P. (2008). What is in the national interest? Hans Morgenthau’s realist vision and American foreign policy [Šta je u nacionalnom interesu? Realistička vizija Hansa Morgentaua i američka spoljna politika]. American Foreign Policy Interests, 30(5), 256–265.
Povelja Ujedinjenih nacija. (1945). (Međunarodni ugovori, SFRJ, 5/1945).
Reinares, F. & Resa, C. (1999). Transnational organized crime as an increasing threat to the national security of democratic regimes: assesing political impacts and evaluating state responses [Transnacionalni organizovani kriminal kao sve veća pretnja nacionalnoj bezbednosti demokratskih režima: procena političkih uticaja i procena odgovora države]. NATO Research Fellowships Programme 1997–1999.
https://www.nato.int/acad/fellow/97-99/f97-99.htm
Resolution on migration as a continuing challenge for the OSCE [Rezolucija o migraciji kao stalni izazov za OEBS]. In Oslo Declaration of the OSCE Parliamentary Assembly and Resolutions adopted at the nineteeenth annual session, Oslo, 6 to 10 July 2010.
Rot, N. (2004). Opšta psihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Saikia, J., & Stepanova, E. (2009). Terrorism: Patterns of internationalization. SAGE Publications.
Schrijver, N. J. (2001). Responding to international terrorism: moving the frontiers of international law for enduring freedom? [Odgovor na međunarodni terorizam: pomeranje granica međunarodnog prava za opstanak slobode?] Netherlands International Law Review, 48(3).
https://doi.org/10.1017/S0165070X00001339, kako je citirano u Zirojević Fatić, M. (2014), str. 101.
Simeunović, D. (2009). Uvod u političku teoriju. Beograd: Institut za političke studije.
Simić, D. (1999). Poredak sveta. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Simić, D. (2007). Savremene teorije bezbednosti. U P. Janković (Pr.), Antologija tekstova sa Škole reforme sektora bezbednosti (str. 165–194. Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC Fond.
Sinkovski, S., & Sinkovski, V. (2012). Informaciona bezbednost – osnova bezbednog biznisa. Informaciona bezbednost 2012, 1–17.
Skok, P. (1971). Etimologijski rječnih hrvatskoga ili sprskoga jezika, knjiga 3: poni 2-Z. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Smith, T. C. (1980). Arms race instability and war. Journal of Conflict Resolution, 24(2), 253–284.
Smyth, S., & Baylis, J. (2001). The globalization of world politics [Globalizacija svetske politike]. Oxford University Press.
Stajić, Lj. (1999). Osnovi bezbednosti. Beograd: Policijska akademija.
Stajić, Lj. (2004). Osnovi bezbednosti. Beograd: Policijska akademija.
Stanarević, S. (2012). Koncept bezbednosne kulture i pretpostavke njegovog razvoja [Doktorska disertacija]. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.
Stanarević, S., & Ejdus, F. (Ur.). (2009). Pojmovnik bezbednosne kulture. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose.
Stanić, M. (2014). Definisanje sadržaja pojma bezbednosti. Vojno delo, 66(2), 99–113.
Steans, J. (1988). Gender and international relations: An introduction [Rod i međunarodni odnosi: Uvod]. Polity Press.
Stojanović, R. (1982). Sila i moć u međunarodnim odnosima. NIRO Radnička štampa.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. (2019). (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 94 od 27. decembra 2019. godine).
Sundquist, V. H. (2010). Political Terrorism: An Historical Case Study of the Italian Red Brigades. Journal of Strategic Security, 3(3), 53-68. http://dx.doi.org/10.5038/1944-0472.3.3.5
Šogorov Vučković, J., & Marković, D. M. (2020). The Polluter-Pays Principle in the Legislation of the Western Balkans Countries as an Element of Ecological Security [Načelo „zagađivač plaća“ u pravu zemalja Zapadnog Balkana kao element ekološke bezbednosti]. In K. Ristić & E. Stojić Karanović (Eds.), Socioeconomic and Environmental Aspects of Sustainable Development During the Fourth Industrial Revolution in the Western Balkans and the Middle Danube Region. (pp. 138–166). International Scientific Forum “Danube – River of Cooperation”.
Šulović, V. (2010). Značenje koncepta bezbednosti i teorija sekuritizacije. Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
https://bezbednost.org/wp-content/uploads/2020/ 06/ulovi2010_znacenje_koncepta_bezbednosti.pdf
Šušnjić, Đ. (2009). Religija [Religion](Vol. I). Čigoja štampa.
Tagziria, L. (2018, October 24). The double-edged sword of development [Mač sa dve oštrice razvoja]. Global initiative against transnational organized crime.
https://globalinitiative.net/analysis/trade-infrastructure-and-organized-crime/
Tešić, V. (2005). Etiologija i prevencija pojava ugrožavanja bezbednosti. Beograd: Istraživački centar za pitanja bezbednosti Zapadnog Balkana.
Todorović, D. (2016). Sunitsko-šiitski raskol i njegove posledice po bezbednost u regionu Bliskog istoka. [Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu: Fakultet političkih nauka].
United Nations Population Fund. (n.d.). Migration.
http://www.unfpa.org/migration
United Nations Office on Drugs and Crime [UNODC]. (2010, June 17). Organized Crime Has Globalized and Turned into a Security Threat [Organizovani kriminal se globalizovao i pretvorio u bezbednosnu pretnju]. Press Release. United Nations Office on Drugs and Crime.
United Nations Office on Drugs and Crime [UNODC]. (2018). Structural factors and organized crime [Strukturni faktori i organizovani kriminal]. United Nations Office on Drugs and Crime.
https://www.unodc.org/e4j/en/organized-crime/module-6/key-issues/structural-factors.html
United Nations Security Council [Security Council]. (1999). Resolution 1269 – The responsibility of the Security Council in the maintenance of international peace and security [Rezolucija 1269 – Odgovornost Saveta bezbednosti u održavanju međunarodnog mira i bezbednosti]. S/RES/1269 (1999), 19 October.
http://unscr.com/files/1999/01269.pdf
United Nations Security Council. (2001a). Resolution 1368 – Threats to international peace and security caused by terrorist acts [Rezolucija 1368 – Pretnje međunarodnom miru i bezbednosti izazvane terorističkim aktima]. S/RES/1368(2001), 12 September.
http://unscr.com/files/2001/01368.pdf
United Nations Security Council. (2001b). Resolution 1373 – Threats to international peace and security caused by terrorist acts [Rezolucija 1373 – Pretnje međunarodnom miru i bezbednosti uzrokovane terorističkim aktima]. S/RES/1368(2001), 28 September. http://unscr.com/files/2001/01373.pdf
Ustav Republike Srbije. (Sl. glasnik RS, br. 98/2006 i 115/2021).
Vojna enciklopedija. (1970). Tom 2 (drugo izdanje). BIGZ.
Vojna enciklopedija. (1975). Tom 9 (drugo izdanje). BIGZ.
Vuković, M., & Todorović, D. (2020). Osnovi sociologije. Univerzitet u Nišu: Filozofski fakultet.
Walt, S. M. (1991). The renaissance of security studies. International Studies Quaterly, 35(2), 211–239.
Williams, P. & Picarelli, J. (2002). Organized Crime in Ukraine: Challenge and Response [Organizovani kriminal u Ukrajini: izazov i odgovor]. A research report submitted to the U.S. Department of Justice. https://www.ojp.gov/pdffiles1/nij/grants/198321.pdf
Wolfers, A. (1952). ‘National security’ as an ambiguous symbol [„Nacionalna bezbednost“ kao dvosmislen simbol]. Political Science Quaterly, 67(4), 481–502.
Wolfgang, V., & Nikolova, M. (Ur.). (2003). Razumevanje ljudskih prava – priručnik o obrazovanju za ljudska prava. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore i Beogradski centar za ljudska prava.
World Health Organization [WHO]. (n.d.). Food safety.
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/food-safety
Xiao, J. (2016, July 31). The Evolution of Russian Organised Crime and the Challenge to Democracy [Evolucija ruskog organizovanog kriminala i izazov demokratiji]. E-International Relations.
https://www.e-ir.info/pdf/65060
Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji. (Sl. glasnik RS, br. 42/2002, 111/2009, 65/2014 - odluka US, 66/2014 i 36/2018).
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. (Sl. glasnik RS, br. 35/2003).
Zakon o privatnom obezbeđenju. (Sl. glasnik RS, br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018).
Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. (Sl. glasnik RS, br. 67/2003, 101/2005 - dr. zakon, 90/2007, 72/2009 - dr. zakon, 111/2009, 104/2013 - dr. zakon i 87/2018).
Zirojević, M. (2008). Terorizam kao nekonvencionalna pretnja bezbednosti. Međunarodni problemi, 60(2–3), 345–367.
Zirojević, M., & Marković, D. M. (2020a). Verski fundiran samoubilački terorizam. Bezbednost, LXII(1), 103–120.
Zirojević, M., & Marković, D. M. (2020b). Da li je antiteroristički globalni rat kompromitovan vojnim intervencionizmom? U M. Kulić (ur.). Uloga države i prava u XXI veku (The role of the state and law in the 21st century): tematski zbornik sa XVII međunarodnog naučnog skupa Pravnički dani – "Prof. dr Slavko Carić", Novi Sad 25. septembar 2020. (str. 489–499). Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Zirojević Fatić, M. (2014). Terorizam – međunarodni pogled. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
Downloads
Published
May 23, 2024
Series
Categories
Copyright (c) 2024 Željko Bjelajac, Darko M. Marković (Author)
